Бивши и садашњи ученици Школе за један школски час дали одговор на питање, зашто не треба да се коцкамо

У уторак 22.05.2017. са почетком у 13h у амфитеатру Ужичке гимназије, бивши и садашњи ученици школе дали су одговор на питање зашто не треба да се коцкамо. Амфитеатар је био мали да прими све заинтересоване, тако да је било ученика који су стајали.

Бивши ученик Школе Жикица Лукић је на занимљив начин, уз пуно домишљености и вештине да одржи пажњу посматрача, бриљирао. Користећи  се математичком вероватноћом, устао је да покаже и докаже да су играчи увек на губитку и да добијају само власници коцкарнице.

Марија Марачић-Златић,водила је конференцију врло виспрено и аутентично. Њена поздравна реч, садржала је причу о лепоти повратка у Школу, на извор са кога се прва најслађа вода пила. Истакла је и значај сећања на дане школовања, а повратак бивших ђака окарактерисала као успелу педагошку поему својих професора. Садашњи ученици Школе (први и трећи разред), на одабраним текстовима из књижевних дела драматизујући одабране одломке их изражајно читајући представили су коцкање као страст, порок, али и пошаст – болест зависности савременог друштва.

Директор Школе је изразио захвалност и задовољство због организовања овог догађаја.

Аутор ових редова је организовао овај догађај. Идеја му је била да ако и један ученик пре уласка у коцкарницу одустане сетивши се доказа са овог догађаја – коцкар увек губи – мисија и ангажовање су постигли циљ.