Још једном први!

Школске године 2013/14. сам учествовао на такмичењу из књижевности – Књижевној олимпијади и на такмичењу из српског језика и језичке културе.

Ово је прва школска година у којој се ученици средњих стручних школа могу такмичити на Књижевној олимпијади (прошле године су се такмичили само ученици гимназија).

Домаћин општинског нивоа такмичења била је Ужичка гимназија и оно је одржано 22.02.2014. године. На тесту сам имао 18 од максималних 20 поена и заузео II место.

Домаћин окружног нивоа такмичења је била гимназија у Пожези и оно је одржано дана 22.03.2014. године. На тесту сам имао максималних 20 поена, заузео I место и обезбедио пласман на републички ниво такмичења.

Републичко такмичење из књижевности је одржано у Карловачкој гимназији дана 11.05.2014. године. На тесту сам имао 17 поена и заузео I место.

У сјајном амбијенту Карловачке гимназије, пролазећи кроз мрамором поплочане ходнике и идући ка учионици бр. 22, срео сам мноштво оних који заиста познају књижевност, односно мноштво оних чија оцена не зависи од имена које уз ту оцену стоји. Играли су се многи одликаши и суви петичари из књижевности и поиспадали су много пре Републичког такмичења. Није флоскула оно што је рекао председник Друштва на отварању такмичења – ви сви који се овде налазите познајете књижевност. Такмичење је трајало деведесет минута, али је тест могао да се уради за шездесет. Питања су била много изнад школског нивоа, али је то било сасвим очекивано.

После теста је био организован обилазак Карловаца (водичи су нам били ученици Карловачке гимназије). Нажалост, времена за обилазак Стражилова и Бранковог гроба није било. Као што то бива, комисија је релативно брзо истакла решења и било је времена за дружење у дворишту Гимназије. У пет сати је уследила додела награда и било је време за повратак. Нека нова пријатељства с колегама (онима који заиста познају књижевност) су склопљена, испуњен је циљ путовања и било је време за повратак.

Колико сваки ученик који ово чита заиста познаје књижевност не да се утврдити на школском часу. Питања на школским тестовима су таква да се 5 може заслужити без икакве припреме. Онда се код потенцијалних такмичара стиче илузија да познају књижевност. С друге стране у атмосфери која сличи оној знам да ништа не знам, скоро је немогуће спремити олимпијце.

Поштовани професори, шта се догађа ако један олимпијац пише матурски рад из историје јер није довољно мотивисан за рад из књижевности? Quo vadis, Domine?

Ако сви ми закажемо у том ланцу који је кључан за освајање неких признања, имаћемо предавања као са касете и ђаке који ће бити способни да с диктафонском прецизношћу понове оно што је г. професор лани рекао, а у суштини неспособне за било какав вид размишљања. Запитајте се зашто фигуративно речено држимо фењер на PISA тестовима.

На Окружном такмичењу из српског језика и језичке културе које је одржано у Економској школи у Ужицу дана 12.04.2014. сам имао 17 поена и заузео II место, али то, нажалост, није било довољно за пласман на Републичко такмичење.

Овом приликом бих се још једном желео захвалити свом ментору, професорки К. Јањушевић, на невероватној подршци и раду који је био од пресудног значаја за освајање награда на такмичењима.

Надам се да ће Школа у наредном периоду наставити и интензивирати подршку младим талентима. Обратите пажњу на атлетику и језик, јер су то једине две области које Школи помажу да држи корак са Спортском гимназијом, Карловачком и Филолошком гимназијом и осваја медаље на олимпијадама.

Извештај саставио ученик IIIБС

Жикица Лукић