|
|
НАГРАДНИ ИЗЛЕТ за најбоље
одељење школске 2014/2015. год
|
Титула најбољег одељења ове школске године припала је одељењу
III БС. Награда за постигнути успех био је излет у
Вишеград. Излет је организован на релацији Ужице – Дрвенград –
Добрун – Вишеград – Ужице у времену од 08.00 h до 17.00 h дана
24.10.2015. године.
Излет је био добро организован тако да су сви подједнако уживали.
Атмосфера током путовања била је опуштена, веома пријатна. По
доласку у Дрвенград направили смо паузу за кафу, такође смо
имали слободно време за разгледање града. |
|
|
Дрвенград је етно-село у градском обличју и структури. У облику
је правоугаоника чија дужа (главна) оса на једном крају има
улазну капију, одакле полази главна улица и простире се до
другог где се налази мала дрвена православна црква са дрвеним
звоником.
Црква је грађена по угледу на руске цркве брвнаре и посвећена је
Светом Сави. У централном делу села је трг поплочан дрвеном
коцком и сеченим дрвеним праговима и опкољен брвнарама. Брвнаре
су аутентичне и пренете, неке из тих крајева, а неке из
Републике Српске, у виду скелета и постављене на камене темеље.
|
Наше следеће одредиште био је манастир Добрун. Манастир Успења
Пресвете Богородице (познат још и као манастир Добрун и манастир
Крушево) је манастир Српске православне цркве који се налази у
Добробосанској митрополији. Манастир се налази у близини
Вишеграда на реци Рзав. Ово је један од најстаријих манастира на
просторима данашње Босне и Херцеговине. Године 2004. на стени
поред
великог
белог крста, изнад манастирске порте постављен је споменик
Карађорђу. Исте године је познати добротвор и пословни човек из
Чикага, Слободан Павловић, финансирао изградњу пешачког моста
преко реке Рзав. |
|
|
Након посете манастира Добрун, на ред је дошао и Вишеград. По
доласку у град најпре смо отишли на мост. Окупили смо се на
капији моста где смо саслушали кратко излагање професорке
српског језика о животу нашег нобеловца, Иве Андрића. Сазнали
смо много тога о његовом детињству, одрастању и животу, као и о
самом мосту и његовом настанку. Слободно време у Вишеграду
искористили смо за посету Андрићграду, прелепом граду који
својим изгледом ставља уметност на прво место. Време проведено у
овом граду свако је искористио на свој начин, у складу са својим
интересовањима. Несумњиво је да су на крају сви подједнако били
задовољни.
По повратку у Ужице, сви смо били добро расположени и пуни
утисака. |
Чудно је како је мало потребно да будемо сретни и још чудније,
како нам често баш то мало недостаје.
Смисао и достојанство пута постоје само утолико уколико умемо да
их нађемо у себи.
Иво Андрић
Извештај урадила Маријана Лазаревић |
|