НАГРАДНИ ИЗЛЕТ за најбоље одељење школске 2014/2015. год

Титула најбољег одељења ове школске године припала је одељењу
III БС. Награда за постигнути успех био је излет у Вишеград. Излет је организован на релацији Ужице – Дрвенград – Добрун – Вишеград – Ужице у времену од 08.00 h до 17.00 h дана 24.10.2015. године.

Излет је био добро организован тако да су сви подједнако уживали. Атмосфера током путовања била је опуштена, веома пријатна. По доласку у Дрвенград направили смо паузу за кафу, такође смо имали слободно време за разгледање града.

Дрвенград је етно-село у градском обличју и структури. У облику је правоугаоника чија дужа (главна) оса на једном крају има улазну капију, одакле полази главна улица и простире се до другог где се налази мала дрвена православна црква са дрвеним звоником.

Црква је грађена по угледу на руске цркве брвнаре и посвећена је Светом Сави. У централном делу села је трг поплочан дрвеном коцком и сеченим дрвеним праговима и опкољен брвнарама. Брвнаре су аутентичне и пренете, неке из тих крајева, а неке из Републике Српске, у виду скелета и постављене на камене темеље.

Наше следеће одредиште био је манастир Добрун. Манастир Успења Пресвете Богородице (познат још и као манастир Добрун и манастир Крушево) је манастир Српске православне цркве који се налази у Добробосанској митрополији. Манастир се налази у близини Вишеграда на реци Рзав. Ово је један од најстаријих манастира на просторима данашње Босне и Херцеговине. Године 2004. на стени поред великог белог крста, изнад манастирске порте постављен је споменик Карађорђу. Исте године је познати добротвор и пословни човек из Чикага, Слободан Павловић, финансирао изградњу пешачког моста преко  реке Рзав.

Након посете манастира Добрун, на ред је дошао и Вишеград. По доласку у град најпре смо отишли на мост. Окупили смо се на капији моста где смо саслушали кратко излагање професорке српског језика о животу нашег нобеловца, Иве Андрића. Сазнали смо много тога о његовом детињству, одрастању и животу, као и о самом мосту и његовом настанку. Слободно време у Вишеграду искористили смо за посету Андрићграду, прелепом граду који својим изгледом ставља уметност на прво место. Време проведено у овом граду свако је искористио на свој начин, у складу са својим интересовањима. Несумњиво је да су на крају сви подједнако били задовољни.

По повратку у Ужице, сви смо били добро расположени и пуни утисака.

Чудно је како је мало потребно да будемо сретни и још чудније, како нам често баш то мало недостаје.

Смисао и достојанство пута постоје само утолико уколико умемо да их нађемо у себи.

Иво Андрић

Извештај урадила Маријана Лазаревић

Почетна О нама Смерови Настава Ученици Kултура